Dru­štve­ne mre­že, raz­voj mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja i do­stup­nost te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ure­đa­ja uči­ni­li su da se lju­di me­đu­sob­no otu­đu­ju. Po­da­tak da u Cr­noj Go­ri otvo­ren na­log na dru­štve­noj mre­ži Fej­sbuk ima 45 od­sto sta­nov­ni­štva, mo­žda bi i uka­zao na cr­no­gor­sku dru­štve­nost i že­lju za po­ve­zi­va­njem, ali ne i u si­tu­a­ci­ji ka­da ta­kva vr­sta kon­tak­ta po­sta­je je­di­na. Sva­ko­dnev­no gle­da­mo lju­de ko­ji u dru­štvi­ma sje­de u ka­fi­ći­ma, par­ko­vi­ma, mje­sti­ma gdje su se ne­ka­da kre­ta­li ka­ko bi se dru­ži­li i raz­go­va­ra­li, ali ko­ji ću­te i ko­ji­ma je pa­žnja usmje­re­na na pa­met­ne te­le­fo­ne i ta­ble­te.
Zbog sve ve­će okre­nu­to­sti ka on­lajn plat­for­ma­ma, gra­đa­ni po­sta­ju sve otu­đe­ni­ji, a ne­zna­nje da se na­đe mje­ra iz­me­đu vir­tu­el­nog i stvar­nog do­vo­di i do bo­le­sti za­vi­sno­sti, ko­ji pre­ma ri­je­či­ma so­ci­o­lo­ga i psi­ho­lo­ga uzi­ma­ju sve vi­še ma­ha.
Dok­tor so­ci­o­lo­ških na­u­ka Ta­tja­na Vu­jo­vić ob­ja­šnja­va za „Dan” da brz tem­po ži­vo­ta dik­ti­ra upo­tre­bu mo­bil­nih te­le­fo­na ko­ja po­red svo­jih pred­no­sti ima i do­sta ne­do­sta­ta­ka. Ona po­ja­šnja­va da lju­di da­nas ne mo­gu da za­mi­sle ži­vot bez mo­bil­nog te­le­fo­na, jer su u te­le­fo­ni­ma ve­ze, kon­tak­ti, in­ter­net, uka­zu­ju­ći da se su­šti­na ko­mu­ni­ka­ci­je ni­je pro­mi­je­ni­la, ali da se u ve­li­koj mje­ri „pre­se­li­la” na in­ter­net.
– Po­zi­vi i po­ru­ke odav­no su u ma­nji­ni. Uče­sta­lost ko­ri­šće­nja te­le­fo­na u svr­hu po­ve­zi­va­nja na dru­štve­nim mre­ža­ma ima pri­o­ri­tet. Lju­di po­sta­ju sve za­vi­sni­ji i psi­hič­ki i fi­zič­ki od mo­bil­nih ure­đa­ja, ali to­ga ni­je­su svje­sni. Ja­vlja­ju se simp­to­mi ko­ji se do­volj­no ne pre­po­zna­ju. Ja­vlja se strah da mo­že da iz­gu­bi te­le­fon, ja­vlja se raz­dra­žlji­vost ka­da pre­sta­ne ba­te­ri­ja, de­pre­si­ja, u slu­ča­ju kra­đe te­le­fo­na, uz­ne­mi­re­nost ka­da ne­ma do­me­ta. U Cr­noj Go­ri pre­tje­ra­na upo­tre­ba mo­bil­nih još se ne pre­po­zna­je kao bo­lest za­vi­sno­sti, ali u svi­je­tu je ona pre­po­zna­ta kao mo­der­na bo­lest, ta­ko­zva­na adik­to­fo­ni­ja ko­ja se ma­ni­fe­stu­je kao kao bo­lest za­vi­sno­sti od mo­bil­nih te­le­fo­na i spro­vo­de se mje­re za spre­ča­va­nje ove po­ja­ve. Ri­ječ je o no­vom ob­li­ku za­vi­sno­sti ko­ji se stva­ra br­zo, a po po­sle­di­ca­ma se mo­že upo­re­di­ti sa za­vi­sno­šću od psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci – ka­za­la je Vu­jo­vi­će­va za „Dan”.
Upo­zo­ra­va da pre­tje­ra­na upo­tre­ba mo­bil­nih te­le­fo­na do­vo­di do broj­nih ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca, na­ro­či­to kod dje­ce i ado­le­sce­na­ta, a ja­vlja­ju se i broj­ni psi­ho­so­ci­jal­ni pro­ble­mi.
– Ogra­ni­ča­va kre­ta­nje i vo­di uspo­re­nom raz­vo­ju. Stu­di­je su po­ka­za­le da ko­ri­sni­ci u pro­sje­ku sva­kih šest mi­nu­ta, od­no­sno 150 pu­ta na dan pro­vje­ra­va­ju mo­bil­ni te­le­fon. Fi­zič­ka ak­tiv­nost po­bolj­ša­va pa­žnju i spo­sob­nost uče­nja. Re­zul­ta­ti broj­nih is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da tri če­tvr­ti­ne ro­di­te­lja do­zvo­lja­va dje­ci upo­tre­bu teh­no­lo­gi­je u dječ­jim so­ba­ma, a 60 od­sto njih ne­ma uvid. Zbog to­ga, u tri če­tvr­ti­ne slu­ča­je­va dje­ci od de­vet-de­set go­di­na ne­do­sta­je san u to­li­koj mje­ri da se to od­ra­ža­va na nji­ho­ve ocje­ne u ško­li. U na­šoj sre­di­ni po­sta­lo je uobi­čaj­no da i đa­ci ni­žih raz­re­da no­se te­le­fon sa so­bom u ško­lu. Upr­kos re­a­go­va­nju pro­fe­so­ra da te­le­fon ome­ta na­sta­vu u sred­njim ško­la­ma, ti­nej­dže­ri ne pre­sta­ju da kuc­ka­ju po­ru­ke na ča­so­vi­ma, ni za vri­je­me bi­o­skop­skih pred­sta­va, dok ru­ča­ju sa po­ro­di­com (što iza­zi­va gnjev ro­di­te­lja), pa ni dok ho­da­ju uli­com. Pre­tje­ra­na upo­tre­ba mo­bil­nih do­vo­di do de­pre­si­je i ank­si­o­zno­sti kod ado­le­sce­na­ta, sin­dro­ma po­re­me­ća­ja pa­žnje, te­ško­ća s ve­zi­va­njem, pro­ble­ma u po­na­ša­nju – is­ti­če ona.
Vu­jo­vi­će­va na­vo­di da je spro­vo­di­la is­tra­ži­va­nje u ko­joj mje­ri je za­vi­snost od mo­bil­nih te­le­fo­na i in­ter­ne­ta pri­sut­na me­đu sred­njo­škol­ci­ma u Cr­noj Go­ri i ka­ko ona uti­če na nji­ho­vu sva­ko­dne­vi­cu. Uzo­rak je bi­lo 100 uče­ni­ka sred­nje Mje­šo­vi­te ško­le „Mla­dost” iz Tiv­ta, a is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da 43 od­sto is­pi­ta­ni­ka mo­bil­ni te­le­fon ko­ri­sti do če­ti­ri sa­ta dnev­no. Ona na­vo­di da mla­di ne umi­ju da se kon­tro­li­šu ka­da je u pi­ta­nju ko­ri­šće­nje mo­bil­nog te­le­fo­na, po­go­to­vo ka­da su u pi­ta­nju naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je mo­bil­nih ko­je ima­ju pre­gršt mo­guć­no­sti.
– Ova­kvi re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja sa­mo su pod­sta­kli za­bri­nu­tost za mo­gu­ću za­vi­snost mla­dih lju­di od mo­bil­nih te­le­fo­na i po­ka­zu­ju da mla­di ni­su svje­sni pa­to­lo­gi­je i ozbilj­no­sti ove vr­ste za­vi­sno­sti. Sve ovo do­vo­di do sma­nje­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa lju­di­ma, kao i do ve­li­ke otu­đe­no­sti. Ko­mu­ni­ka­ci­ja pu­tem te­le­fo­na ne mo­že za­mi­je­ni­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju uži­vo. Te­le­fon olak­ša­va mla­di­ma ko­mu­ni­ka­ci­ju, ali kad tre­ba na­sta­vi­ti tu ko­mu­ni­ka­ci­ju uži­vo oni se ne osje­ća­ju si­gur­no i spo­sob­no – uka­za­la je ona.
Vu­jo­vić is­ti­če da su re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­za­li da se če­sto de­ša­va­ju kon­flik­ti iz­me­đu ro­di­te­lja i dje­ce kad je u pi­ta­nju pre­tje­ra­na upo­tre­ba mo­bil­nog te­le­fo­na.
– Re­zul­ta­ti spro­ve­de­nog em­pi­rij­skog is­tra­ži­va­nja po­ka­za­li su da kod sred­njo­ško­la­ca po­sto­je simp­to­mi za­vi­sno­sti od in­ter­ne­ta ko­ji su iz­ra­že­ni­ji kod mu­ške po­pu­la­ci­je. Ko­li­či­na vre­me­na pro­ve­de­nog na in­te­r­ne­tu ima naj­ve­ću ulo­gu kod po­ja­ve ob­li­ka po­na­ša­nja ve­za­nih uz za­vi­snost od in­ter­ne­ta. Sred­njo­škol­ci ve­li­ku ko­li­či­nu slo­bod­nog vre­me­na pro­vo­de na in­ter­ne­tu, ko­ri­ste­ći mo­bil­ni te­le­fon. Po­sje­do­va­ti ovaj ure­đaj za mla­de ni­je sa­mo prak­tič­na stvar, već i pi­ta­nje pre­sti­ža, iden­ti­fi­ka­ci­je sa uzo­ri­ma (ko­ji ih „bom­bar­du­ju” sa re­kla­ma), ali i lič­ne ne­si­gur­no­sti. Na­i­me, lak­še je ko­mu­ni­ci­ra­ti SMS-om ne­go „oči u oči“. Za­vi­snost od in­ter­ne­ta kod mla­dih ja­vlja se za­jed­no sa op­se­siv­nom ve­za­no­šću za kom­pju­ter, od­no­sno za in­ter­net. Iz­vje­sno je da znat­nom bro­ju mla­dih in­ter­net pred­sta­vlja ne­što zna­čaj­no u ži­vo­tu. Iako se in­ter­ne­tom mno­gi ko­ri­ste u to­ku uče­nja i za po­tre­be obra­zo­va­nja, te­ško je odo­lje­ti ko­ri­šte­nju ovog me­di­ja u ko­mer­ci­jal­ne svr­he. Sma­nje­njem bro­ja sa­ti pro­ve­de­nih na in­te­r­ne­tu i odvo­je­no­šću od te­le­fo­na mo­gu­će je sma­nji­ti opa­snost od po­ja­ve za­vi­sno­sti. Ve­li­ki broj de­ce otu­đu­je se od lju­di iz re­al­nog ži­vo­ta i ostva­ru­je no­ve pri­ja­telj­ske kon­tak­te uz po­moć in­ter­ne­ta. Ve­o­ma je ri­zič­no skla­pa­ti ta­kva po­znan­stva pre­ko in­ter­ne­ta jer če­sto se de­ša­va da mla­di po­sta­ju žr­tve na­si­lja u saj­ber-pro­sto­ru – na­gla­si­la je Vu­jo­vi­će­va.
Psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić ob­ja­šnja­va za „Dan” da je čo­vjek dru­štve­no bi­će i da mu je ja­ko va­žna raz­mje­na in­for­ma­ci­ja, ko­ja je, ka­ko ka­že, umno­go­me olak­ša­na po­ja­vlji­va­njem mo­bil­nih apa­ra­ta i dru­štve­nih mre­ža.
– Me­đu­ti, čo­vjek za­bo­ra­vlja ka­da je va­žno is­ka­za­ti pri­rod­ni dio svo­ga bi­ća, a ne za­do­vo­lja­va­ti sa­mo po­tre­be dru­štve­nog i so­ci­jal­nog bi­ća. To je re­a­lan kon­takt sa dru­gim lju­di­ma, pri­ro­dom. Naj­bo­lje bi bi­lo ka­da bi tu, kao i u mno­gim sfe­ra­ma ži­vo­ta, mo­gli da na­pra­vi­mo ba­lans, da se ne pre­tje­ru­je sa ko­ri­šće­njem dru­štve­nih mre­ža, u raz­mje­ni po­da­ta­ka i stal­noj že­lji za no­vim in­for­ma­ci­ja­ma. Pro­sto na­ći mje­ru, od­no­sno umje­re­no ko­ri­sti­ti. Za sve ak­tiv­no­sti tre­ba iz­dvo­ji­ti od­re­đe­ni pe­ri­od, pa ta­ko i za bo­ra­vak na dru­štve­nim mre­ža­ma – pre­po­ru­ču­je ona.
A.T.

Opa­sne po­sle­di­ce po dje­cu
So­ci­o­log Ta­tja­na Vu­jo­vić upo­zo­ra­va da vi­še­ča­sov­no ko­ri­šće­nje in­ter­ne­ta do­vo­di do za­ne­ma­ri­va­nja po­ro­di­ce i bli­skih pri­ja­te­lja, dok se dje­ca sve ma­nje ba­ve fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma.
– Ne­do­sta­tak sna uti­če na kva­li­tet sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta uče­ni­ka, nji­ho­va pro­duk­tiv­nost pa­da, ja­vlja­ju se emo­ci­o­nal­ni i zdrav­stve­ni pro­ble­mi, a če­sto tr­pe i škol­ske ocje­ne i oba­ve­ze. Ako se po­gle­da­ju re­zul­ta­ti slič­nih, stra­nih stu­di­ja, kao i stu­di­ja ko­je se ba­ve uti­ca­jem kom­pju­te­ra, kom­pju­ter­skih igri­ca, mo­bil­nih te­le­fo­na, mo­že se uoči­ti da ovi po­da­ci ni­je­su no­vi i neo­če­ki­va­ni jer je upra­vo naj­mla­đa po­pu­la­ci­ja pod naj­ve­ćim pri­ti­skom i uti­ca­jem ovih vr­sta ma­sov­nih me­di­ja, a da se usled spe­ci­fič­no­sti raz­voj­nog pe­ri­o­da i pro­ce­sa so­ci­ja­li­za­ci­je la­ko pro­na­la­ze sa­dr­ža­ji i on­lajn ak­tiv­no­sti ko­ji će im is­pu­ni­ti vri­je­me i za­do­vo­lji­ti ne­ke od iz­ra­že­nih per­so­nal­nih po­tre­ba (za dru­že­njem, raz­u­me­va­njem,em­pa­ti­jom, in­te­re­so­va­nji­ma). Do­bi­je­ni re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja su zna­čaj­ni in­di­ka­to­ri za­vi­sno­sti mla­dih od mo­bil­nih te­le­fo­na i od po­seb­nog su zna­ča­ja za stva­ra­nje pro­gra­ma pre­ven­ci­je za­vi­sno­sti mla­dih od in­ter­ne­ta – za­klju­či­la je Vu­jo­vić.